Novembar

18.11.2014..datum koji mi nije imao nikakvog značaja,sve do prije dvije godine..

običan kao i svaki drugi..Međutim, to jutro je postao jedan od onih koji se pamte dugo i koji ti poremete tvoju svakodnevnicu..To jutro srce je brže zakucalo..Jutro, kada su se probudili oni leptirici za koje sam mislili da su davno zavrsili letalno.Ponovo nakon dugo vremena sam osjetila onaj osjecaj zaljubljenosti..Primjetila sam ga u holu..plavi džemper ispod kojeg je izvirivala crvenkasta kosulja..Spontano sam ga pogledala i nije me odmah oborio s nogu,ali sam na doručku,ne znam zašto,ipak razmišljala o njemu.Vratila sam se na fax..Čekajući ispit,opet sam ga vidjela..Međutim,ovaj put pogledi su nam se sreli.Očarale su me te crne kosaste oči..Ostala sam fiksirana njegovim pogledom..Otišao je do samoposluge,a ja sam na trenutak zaboravila na njeg..U glavi mi je bio ispit,koji je trebao poceti za par minuta..Taman,kad sam krenula,opet se pojavio i oborio me onim svojim snenim pogledom..Taj dan je sve završilo na tim pogledima.Ja sam morala na ispit,a on sigurno u biblioteku da uči..Nakon katastrofano urađenog ispita,nisam bila pretjerano razočarana,jer su mi misli bile okupirane njime..pretpostavljala sam da je obnova,ali nisam znala koje godine..i imala sam osjećaj da je dijete ljekara,što meni svakako ne bi odgovaralo..Moji roditelji nemaju visoko obrazovanje…ja se toga ne stidim,ali smatram da se nase porodice ne bi uklopile..Bože moj,nismo se ni upoznali,a ja razmišljam o tome kako bi se oni slagali..Silno sam ga željela naći na fb,ali bezuspješno..Čak sam pomislila da ga više neću ni vidjeti..Međutim, prevarila sam se.